Connect with us

Subscribe

Istorija

Tajna čuvana 77 godina, evo gde je završilo zlato Kraljevine Jugoslavije

Tajna čuvana 77 godina gde je završilo zlato Jugoslavije

U novom članku razotkrivača, razotkrivamo vam tajnu staru više od 77 godina i otkrivamo gde je završilo zlato Kraljevine Jugoslavije.

Na početku rata, 6. aprila 1941. godine, Kraljevina Jugoslavije je raspolagala sa oko 64 tone zlata u svojim monetarnim rezervama, od kojih oko 11 tona u zemlji i oko 53 tone kod inostranih banaka, pretežno u Engleskog i SAD.

Interesantno je da je najveća količina od ove 53 tona jugoslovenskog zlata, transportovana u Englesku razaračem “Beograd”.

razarač beograd kraljevina jugoslavija 1941

Sve ovo je rađeno po nalogu obazrivog kenza Pavla, koji je iz razloga bezbednosti ovo zlato kasnije preusmerio iz bombardovane Engleske u SAD.

Po danas dostupinim dokumentima se može zaključiti da je nakon rata i izvršenih restitucija, gotovo sav iznos zlata iz inostranstva, ili vraćen u zemlju ili na izvestan način opravdan, odnosno, postoje više nego jasne indicije kako i za šta je trošeno.

Amerikanci su, recimo, pre vraćanja zlata Titu, znatno umanjili deponovanu količinu i to u vrednosti nekretnina koju su Titovi komunisti nacionalizovali. Čudno ili ne, po trostrukoj ceni. Ali napominjemo da naša tema, nije domaćinsko raspolaganje blagom, već traganje za suštinom priče o zlatu Kraljevine.

Dakle, deo od 53 tone zlata ne prepušta mnogo mesta za špekulacije, jer minoran deo nedostaje, ako uopšte nedostaje.

Vrativši pažnju na deo od 11 tona zlata koji je ostao u zemlji, uviđamo da baš ono predstavlja taj interesantniji deo pogodan za spektakularne priče.

Banka Jugoslavije je pre nacističkog napada izmestila ovo državno zlato u unutrašnjost zemlje – veži deo u užičku filijalu, oko 10 tona, a manji deo u Sarajevo. Mi ćemo pratiti Užičko blago, jer su sarajevsku zlatnu tonu, odmah po izbijanju rata zaplenile ustaše i tom delu priče dodelili kraj.

Kada je užičko zlato u pitanju, neverovatna je i razgranata šema njegovog deljenja, špedicija, pretovara, skrivanja, ali i pronalaženja i plenidbe. Užički tovar je, znamo, bio smešten u 204 sanduka, koji su na tragikomičan način voženi bez ranije pripremljenog plana, često u pogrešnom pravcu, tako da su ga očerupale skoro sve zaraćene strane, a da dodamo i to, sve su se vojske bavile ozbiljnim pretragama ne bi li zlato pronašle.

Konstrukcija bi mogla da izgleda ovako:

Od 204 sanduka avionima je zajedno sa vladom i generalitetom sa aerodroma u Nikšiću, u inostranstvo odnešeno svega 14 sanduka, odnosno oko 840 kilograma zlata. Ostalih 190 je odnešeno i posakrivano, ali tako da su Italijani na više mesta u Crnoj Gori zaplenili čak 179 sanduka, čitavih desetak tona.

Zlato je prenešeno u Italijanske trezore koji će 1943. godine, pasti u ruke Nemcima, a dve godine kasnije Amerikancima. Ovo zlato vraćaju Italiji, a ova Titovoj Jugoslaviji.

Od preostalih 11 sanduka, Nemci su pronašli i uzeli četri, četnici jedan, za jedan se zna da je ukraden, a pet je nakon rata pronašla i zaplenila titova OZNA.

I Nemci su opljačkano zlato nakon rata vratili Jugoslaviji, uključujući i opljačkano borsko zlato. Imajući u vidu u narodu ukorenjenu neistinu o odbeglom kralju koji je navodno opljačkao državno zlato, skoro bizarno deluje činjenica da je Kralj Petar svoju zemlju napustio bez ijednog kilograma zlata, pa čak i bez ličnih stvari.

kralj petar II karađorđević

Blago koje su kansije pronalazili, uglavnom Italijani, bilo je skriveno na raznim lokacijama. U manastiru Ostrog bilo je 10 sanduka, u manastiru Savina u Herceg Novom bilo je 15, u bunaru cetinjskog manastira 50, zatim kod načelnika sreza Nikšića 88 u intendaturi u Herceg Novom 27.

Sanduci su skrivani na dnu suvih bunara, u septičkim jamama, po mesnim kancelarijama, parohijskim podrumima i slično. Podsećamo da je u ovo vreme patrijarh Gavrilo lično prisutan u manastiru Ostrog, možda, pokušavajući da autoritetom zaštiti deo sakrivene državne imovine, a možda i sa namerom da blagoslovom isprati kralja u emigraciju.

Ne poštujući sveto mesto, na manastir Ostrog je već 25. aprila izvršen prepad SS jedinica, koje su posle detaljnog pretresa manastira, patrijarha uhapsili i odveli sa sobom, zajedno sa delom blaga koje su pronašli.

Zaključujemo da, naravno, gde su pare tu su i velika iskušenja, a u ovoj priči se pronalaze i skoro dodiruju likovi koji su jedva spojivi na javi.

Priča o državnom zlatu, kao što vidimo, sa pravom raspaljuje maštu, jer ona povezuje jednog kralja i patrijarha, zbačenog kneza i generala pučiste, pilote koji sklanjaju državne funkcionere u inostranstvo i arhimandrite koji kriju blago u jamama, šumama i ko zna gde sve.

Ona povezuje ustaše, Italijane, četnike i SS oficire sa kolegama iz OZNE, pa i Tita sa londonskim i američkim bankarima. Knjigovodstvo pljački je zatvoreno, a Titovo raspolaganje restituisanim zlatnim depozitima, ostavljamo za neku drugu, ne manje zanimljivu priču.

Na kraju sa priličnom sigurnošću možemo da utvrdimo, da je svako ponešto dobio od storije o zlatu – ili nešto zlata ili kakvu bajkovitu priču. Jedini koji je izgubio sve je kralj Petar, kojem se pripisuje kukavički beg i monetarna pljačka nestale kraljevine.

Prijavite se i pratite nova članke

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

četnički komandosi prvi koristili slovo "Z" četnički komandosi prvi koristili slovo "Z"

Da li ste znali da su četnički komandosi prvi koristili slovo “Z” u svojim vojnim operacijama

Istorija

Dimitrije Begović Dimitrije Begović

Vojvoda Dimitrije Begović, Komita koji je u smrt otišao poput Stevana Sinđelića, opasan bombama i eksplozivom

Istorija

šta se dešava sa dušom nakon smrti šta se dešava sa dušom nakon smrti

Šta se dešava sa dušom nakon smrti po pravoslavnom verovanju

Pravoslavlje

lobanje i ukrštene kosti na četničkoj kokardi lobanje i ukrštene kosti na četničkoj kokardi

Šta znače lobanja i ukrštene kosti na četničkoj kokardi ?

Istorija

Prijavite se i pratite nova članke