Connect with us

Subscribe

Zanimljivosti

Spajalice i samolepljivi papirići – svakodnevni spasioci.

Spajalice i samolepljivi papirići

Postoje dve stvari koji imamo u izobilju kod kuće ili u kancelariji (ako ste (ne)sretnik pa radite u kancelariji). To su spajalica i samolepljivi papirići. Te dve stvari su toliko od pomoći u raznim trenucima, kada se gomila papira ne ponaša onako kako želimo ili kada očajnički moramo nešto zapisati jer nismo u stanju da zapamtimo.

Urbana legenda kaže da ni prema čemu drugom nemamo toliko maćehinski odnos kao prema ova dva predmeta. Prema njima smo toliko nemarni, ako nam kojim slučajem ispadnu na pod, nećemo se saviti da ih podignemo i sačuvamo jer nisu skupi. A toliko puta su nas spasili!

spajalice

Za šta se sve koristi spajalica ?

Za spajalicu, verovali ili ne, postoji zanimljiva teorija – ona se u maloj meri koristi za ono za šta je namenjena. Izraačunato je da tek deseta spajalica dođe u kontakt sa paprom. Spajalice se neretko koriste za čišćenje ušiju ili noktiju, starije generacije su je koristile da bi izvukle CD koji bi se vrlo često zaglavio ili kao korisno sredstvo kada gađamo nekoga. Ovo su samo neki od primera korištenja spajalice, mogućnosti su beskonačne. Postoji jedno istraživanje, koje nije 100 % potvrđeno, ono kaže da se od 100.000 proizvedenih spajalica oko 14.000 uništi tokom telefoniranja a oko 15.000 se izgubi.

Poreklo spajalice:

Spajalica kakvu danas poznajemo dobila je svoj oblik pre više od 100 godina. Ime koje se vezuje uz spajalicu je ime Johana Volera, tridesettrogodišnjeg elektrotehničara iz Akershusa (Akershus je okrug u kojem se nalazi Oslo). On je 1899. godine izumeo sopstvenu štipaljku za papir i zaštitio patent u Nemačkoj. Volerova spajalica se od današnje razlikuje po jednom bitnom detalju – nema onaj poznati dupli oval. Ironično, džinovska spajalica od 7 metara, podignuta Voleru u čast pokazuje da njegova i današnja spajalica nisu iste. Zanimljivo je da je Amerikanac Metju Skuli 1898. godine patentirao spajalicu koja izgleda kao nezavršena Volerova spajalica. Šta je dalje bilo? To je jedna duga priča koja nije nimalo zanimljiva. Ono što je bitno, spomenik Volerovoj spajalici i dalje stoji nepomično i on se uzima za osobu koja je osmislila prvu spajalicu.

spajač papira

Metodi spajanja papira pre spajalice:

Najstariji metod spajanja papira je iz 18. veka. Metod spajanja je bio jednostavan, papiri su se povezivali konopcem ili trakom koje su bile učvršćene lepkom ili su bile bez lepka. Papiri bi se spajali pribadačom ili trostrukim savijanjam jednog ugla papira.

Svi ovi metodi su imali veliku manu – habali su papir. Konačno, sredinom 19. veka se počelo tragati za drugačijim rešenjem koje bi spasilo papir. Prva alternativa je bila štipaljka sa federom (i danas je u upotrebi).

Ali, štipaljke su bile skupe za proizvodnju i nisu bile baš funkcionalne. Bilo je potrebno smisliti nešto što je funkcionalno i što nije napravljeno od skupog materijala. 1899. godine Vilijem Midlbruk je patentirao mašinu koja je masovno proizvodila spajalice od čelične žice. Midlbrukova mašina je napravila spajalice sa duplim ovalom koje se danas koriste i koju ćete sigurno naći u svom domu, samo ako prevrnete neku gomilu papira ili knjiga.

papirici

Papirići – pomagalo koje obožavamo:

Druga stvar koju masovno koristimo su samolepljivi papirići. Zanimljivo je da se niko nije setio da ih napravi a da služe onome za šta ih mi danas koristimo. Papirići su u stvari neuspešan hemijski eksperiment u jednom velikom preduzeću. Naime, u poznatoj firmi 3M inženjerima je stigao zahtev da naprave lepljivu traku koja nije toliko lepljiva. Zahtev je došao iz automobilske industrije jer im je trebao bolji materijal od dotadašnjeg koji bi zaštitio delove pre farbanja. Spenser Silver je dobio zadatak da napravi takav lepak, ali ono što je on napravio nije bilo dovoljno lepljivo. Doduše, taj lepak je držao dva papira ali je za ozbiljnije radnje bio neupotrebljiv. Ipak, on je 1970. godine patentirao ovaj lepak i tu priča o papirićima staje.

Godine mirovanja:

Čovek po imenu Art Fraj je radio u kompaniji u kojoj je radi i Silver. Uz to je pevao u horu. Ono što je Arta posebno nerviralo je to što su oznake koje je stavljao u svoje notne sveske konstantno ispadale. Pokušao je čovek verovatno svašta i ništa nije upalilo dok se nije setio Silverovog lepka. Frajt je otišao korak dalje, palo mu je na pamet da lepkom premaže samo jedan deo papira i zalepi ga u svesku. Većina ljudi u preduzeću nije bila oduševljena Artovom idejom. Mislili su da je besmisleno koristiti njegov izum. Ko bi plaćao papiriće koji su napola premazani lepkom kada je obični papir jeftin i svima dostupan?

samolepljivi papirici

Ludilo zvano samolepljivi papirići:

Artove  radne kolege su počeli koristiti papiriće da ostave komentar na nešto. Zanimljiva je činjenica da su ih s vremenom sve radije koristili i pisali razne poruke ili misli po njima. Pokazali su se kao vrlo funkcionalni jer se papirić mogao staviti na bilo koji deo papira i lako je bilo zaviriti ispod njega. 1977. godine, nakon što su se vodeći ljudi Silverovog i Frajevog preduzeća uverili da papirići nisu totalna glupost, odlučeno je da se uloži i proizvede određena količina samolepljivih papirića.

Sam početak je bio nesiguran i papiriće su delili svima – mušterijama, čak i ljudima po ulici i objašnjavali im kako se koriste. Samolepljvi papirići su bili pun pogodak, desio se veliki proboj na tržištu. Svi su bili zaluđeni tim krajnje jednostavnim izumom koji je svima olakšao život. Nastala je velika pomama za papirićima, toliku pomamu u preduzeću nisu očekivali, pa su zaboravili da traže bilo kakav međunarodni patent.

Zanimljivo je da su prvi papirići bili žute boje, danas ih imamo u raznim bojama. Mada, većini ljudi je prva pomisao na boju samolepljivih papirića – upravo prvobitna žuta boja. Kada govorimo o obliku, prvi je bio oblik kocke. Danas ih imamo u raznim oblicima, od pravougaonika, kruga, srca ili onih malih papirića koji su odlični za sitne napomene.

Zanimljivo je kako neke stvari koje svakodnevno koristimo imaju zanimljivu istoriju i kako su neke obične stvari uslovile da se one pojave. Ljudi su kroz istoju osmišljavali stvari koje bi im olakšale svakodnevnicu, a što je još zanimljivije, razvoj tehnologije nije izbacio spajalice i papiriće iz upotrebe. Dva su razloga za to. Prvi je što je njihovo pojavljivanje relativno skorijeg veka. Drugi, i dalje volimo piskaranje po papiru i spajanje papira. Na neki način smo i dalje staromodni i ovo je jedan od primera da nismo totalno prešli u digitalni svet. Ali, da li ste pogledali ispod obližnje hrpe? Ima li spajalica ili papirića?

Prijavite se i pratite nova članke

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

četnički komandosi prvi koristili slovo "Z" četnički komandosi prvi koristili slovo "Z"

Da li ste znali da su četnički komandosi prvi koristili slovo “Z” u svojim vojnim operacijama

Istorija

Dimitrije Begović Dimitrije Begović

Vojvoda Dimitrije Begović, Komita koji je u smrt otišao poput Stevana Sinđelića, opasan bombama i eksplozivom

Istorija

Tajna čuvana 77 godina gde je završilo zlato Jugoslavije Tajna čuvana 77 godina gde je završilo zlato Jugoslavije

Tajna čuvana 77 godina, evo gde je završilo zlato Kraljevine Jugoslavije

Istorija

šta se dešava sa dušom nakon smrti šta se dešava sa dušom nakon smrti

Šta se dešava sa dušom nakon smrti po pravoslavnom verovanju

Pravoslavlje

Prijavite se i pratite nova članke