Connect with us

Subscribe

Zanimljivosti

Prve naočare – evropski proizvod

naočare
prve naočare evropski proizvod

Za većinu predmeta koje svakodnevno koristimo znamo sve ili ponešto o njihovom nastanku.

Znamo ko se prvi dosetio da upotrebi nešto i tako je taj neko promenio tok istorije. Sve što danas koristimo ima svoje začetke u davnoj prošlosti, pa tako i naočare, ili bar nešto što je ličilo na današnje naočare.

Ko je začetnik ideje o naočarama ?

Antički Grci su znali da se svetlost prelama kroz staklo i videli su da ako gledamo sliku kroz staklenu posudu u kojoj se nalazi voda, ta slika biva uvećana. Mada iz istorije učimo da su antički Grci začetnici svega, prvi koji su došli do gore navedenih zaključaka su Arapi.

Oni ne samo da su prvi došli do ovih zaključaka već su prvi počeli da koriste kamenje za čitanje, to kamenje je ustvari staklo koje bi se stavljalo na tekst s ciljem da ga uveća. Ime koje se vezuje uz ove izume je Ibn el Hajtam, on je bio astronom i lekar koji je živeo oko 1000. godine.

prve naočare

Evropa i načare:

Dugo se tragalo za imenom osobe koja je na tlu Evrope prva upotrebila naočare. Došlo se do imena izvesnog Salvina d’ Armatia koji je živeo i radio u Firenci. Taj podatak nije bio u potpunosti verodostojan jer je došao od izvesnog trgovca starinama koji je bio poznat po preterivanju.

Tako da se ime Salvina d’ Armatia ne uzima za ozbiljno. Jedna propoved iz 1306. godine kaže kako ima skoro 20 godina od kako je izmišljena veština pravljenja naočara koje služe da bi se kroz njih boje videlo. Propoved je napisao dominikanski redovnik Đordano da Rivolto, ali u celoj propovedi, iako kaže da je razgovarao sa osobom koja je napravila naočare, ne spominje se ime izumitelja.

evropa i prve naočare

Zašto se smatra da su naočare evropski proizvod ?

Istorija je dolazala da su, recimo Arapi, znali za barut, točak, sat u isto vreme kada i Evropljani. Ali, vlada mišljenje da su naočare, prave naočare i upotreba istih vezane isključivo za evropsko tlo, zašto je to tako Rešenje se krije u staklu. Istina je da su naočare dugo vremena postojale i proizvodile se samo na tlu Evrope i krajem 16. veka počele su da se izvoze u ostale delove sveta. Samo je tlu Evrope razvijeno staklo takvog kvaliteta koje moglo izbrusiti u oblik koji je potreban za naočare.

Druge civilizacije su kaskale u razvoju stakla i to bi bilo objašnjenje zašto se pojava naočara vezuje za Evropu. Zanimljivo je da za ovaj izum nisu zaslužni učenjaci već zanatlije i njihova veština. U Veneciji i Muranu krajem 13. veka zanatlije su uspele da izbruse staklo toliko tanko i bez mehurića da je savršeno služilo nameni – uvećanje slike koja bi se gledala.

Oblik naočara kroz istoriju:

Prve naočare nisu bile klasične naočare na koje smo navikli, koje su nam prva misao i koje nosimo. Naočare kakve danas imamo se pojavljuju sredinom 17. veka. Pravi naziv je ocularium, to je bio monokl sa drškom koji se koristio kada je bilo potrebe za njim. Tačan termin bi bio manokl, od latinske reči manus-ruka. Početkom 15. veka naočare su dobile novi dizajn, bile u sa okvirom koji se pritiskao uz koren nosa. Ovaj oblik se zadržao sve do početka 18. veka, tada se pojavljuje novi model – naočare sa biglom, takozvani biglovi za slepoočnicu.

Naočarama je digo trebalo da postanu onakve kakve mi danas poznajemo. Zašto je to tako? Odgovor je vrlo jednostavan, ljudi su ih mahom koristili samo dok čitaju ili pišu, a i mnogo je lakše bilo izbrusiti staklo koje se koristilo samo za čitanje i pisanje nego napraviti stakla koja koriguju vid na daljinu.

Nakon mnogih varijacija oblika naočara tokom ranog 17. veka u Nirnbergu počinju da se prave okviri od tanke metalne žice. Kao materijali koristili su se bakar, mesing ili obično gvožđe. Zanimljivo je da tada pada cena naočara i mogla se kupiti velika količina za male novce. Ipak, te naočare su bile lošeg kvaliteta, okvir je bio slab i neretko se lomio, stakla su bila nemarno izbrušena i obojena. Naočare su se delile u grupe u zavisnosti od starosti korisnika, od 30 do 40 godina, od 40 do 50 i od 60 do 70 godina. To je ipak bila prekretnica u istoriji naočara jer nisu više bile rezervisane za imućne, plemstvo, sveštenike i učene ljude. Naočare su polako ulazile među običan svet.

starinske naočare

Dalji razvoj naočara:

Dalji razvoj naočara usko je povezan s razvojem mikroskopa i teleskopa. Neki istoričari zagovaraju teoriju da je razvoj ova dva instrumenta uslovio nagli razvoj evropske civilizacije. Moć da vidimo dalje od ovoga sveta i moć da vidimo unutrašnjost svega oko nas su uzdigli evropsku civilizaciju iznad ,do tada dosta razvijenijih civilizavija – arapske i kineske. Razvoj stakla koji su se koristili u miskroskopima i teleskopima je značio i razvoj naočara. Počelo se ozbiljnije pristupati problematici slabog vida. Svi oni koji su imali problema sa vidom načisto su progledali! Dosta je primera u istoriji koji pokazuju koliko su naočare kao jedan banalan predmet pomogle mnogim naučnicima, umetnicima da nastave sa radom. Jedan od takvih je slavni Petrarka, on je imao slab vid ali je zahvaljujući svom oculariumu mogao da nastavi sa radom.

Jedni su jedva dočekali naočare, drugi sui h osuđivali. Kroz istoriju su postojali lekari koji nisu verovali u moć stakla već su preporučivali razne terapije za poboljšanje vida. Gete je osećao veliku odbojnost prema naočarama u tolikoj meri da nije hteo da razgovara sa ljudima koji su ih nosili. Čovek ne bi bio čovek da nije smislio neku teoriju koja ima dozu mistike u sebi. Tako su za Rodžera Bejkona govorili da pomoću naočara može da vidi budućnost ili da postoje naočare pomoću kojih može da se tumači i čita bilo koje pismo na svetu.

Svi kod kuće imamo makar jedan par naočara, bilo da su sa dioptrijom, obične naočare za sunce ili one koje nosimo jer mislimo da nasm dobro stoje i pomoću njih upotpunjujemo željeni izgled. Istorija naočara je krajnje zanimljiva, od jednostavnog otkrića da se slika menja ako gledamo kroz staklo do stvaranja stakla koje otklanja urođenu ili stečenu manu.

Prijavite se i pratite nova članke

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

četnički komandosi prvi koristili slovo "Z" četnički komandosi prvi koristili slovo "Z"

Da li ste znali da su četnički komandosi prvi koristili slovo “Z” u svojim vojnim operacijama

Istorija

Dimitrije Begović Dimitrije Begović

Vojvoda Dimitrije Begović, Komita koji je u smrt otišao poput Stevana Sinđelića, opasan bombama i eksplozivom

Istorija

Tajna čuvana 77 godina gde je završilo zlato Jugoslavije Tajna čuvana 77 godina gde je završilo zlato Jugoslavije

Tajna čuvana 77 godina, evo gde je završilo zlato Kraljevine Jugoslavije

Istorija

šta se dešava sa dušom nakon smrti šta se dešava sa dušom nakon smrti

Šta se dešava sa dušom nakon smrti po pravoslavnom verovanju

Pravoslavlje

Prijavite se i pratite nova članke