Connect with us

Subscribe

Zanimljivosti

Čovekova higijena kroz istoriju

Čovekova higijena kroz istoriju
Čovekova higijena kroz istoriju

Da li ste se ikada zapitali kako su mirisali gradovi i ulice u prošlosti? Ili, da li su ljudi koji su živeli u srednjem veku ili kasnije mirisali slično kao mi?

Za prvo pitanje bi verovatno pomislili da je odgovor – ulice i gradovi su lepše mirisali i izgledali jer nije bilo toliko saobraćaja, a za drugo –miris čoveka je isti kroz vekove, šta se tu ima menjati? Oba puta bi pogrešili, gradovi, ulice, pa i sam čovek su mirisali mnogo drugačije nego mi danas.

Da se sretnete sa Volterom, francuskim filozofom, književnikom i istoričarem iz epohe
prosvetiteljstva videli bi da ste na duhovnom planu na istoj talasnoj dužini. Imali bi mnogo tema za razgovor i sve ono što je mučilo ljude tada muči i nas danas. Ako biste se dotakli teme higijene zaprepastili biste se koliko je čovek tadašnjeg doba malo brinuo o svojoj higijeni. Sigurno biste se zapitali da ako je Volter malo mario za higijenu, kakvi li su bili ostali ljudi nižeg društvenog i obrazovnog ranga! Jedno je sigurno, smatrali biste da smrde!

afrodita

Antička kultura je volela kupanje:

Ljudi iz doba antike su verovali u moć kupanja i antička kultura kupanja je našla primenu i u
srednjem veku u Evropi. Ali, samo su odabrani imali pristup tadašnjim toaletima. Male praonice su se mogle naći na dvorovima, u zamkovima, na gospodskim imanjima i u manastirima. Tek krajem 18. Veka otvorena su javna kupatila u Parizu, tačnije, njih 26. Javna kupatila su počela da razvijaju kulturu kupanja i nije više toliko smrdelo na svakom koraku. Kupanje je počelo biti vrlo popularno, pa se i u slikarstvu sve više pojavljuju umetnička dela na kojima su prikazani junaci tek došli iz bitke uronjeni u kadu punu vode.

Evropa je odisala smradom:

Evropa srednjeg veka je smrdela. Istoričari kažu da je to smrad kakv moderni čovek ne može da zamisli. Gde god bi krenuli, sve bi smrdelo, ulice, trgovi, mostovi, dvorišta, čak su i crkve smrdele! Šta je bio uzrok tolikog smrada? Prvenstveno, ljudi su smrdeli na znoj i neopranu odeću, ulice su se osetile zbog velikog broja životinja koje su obavljale nuždu na svakom ćošku a svuda ste mogli da naiđete na izmet pacova. Nije bio redak slučaj da na ulici ugazite u smeće koje bi ljudi jednostavno bacali na ulicu a dešavala se i neprijatna situacija da prolaznici budu okupani izmetom koji se prosipao iz noćnih posuda.

stara evropa

Voda je naš najveći neprijatelj:

Istorija je zabeležila da su ljudi u 16. i 17. veku postali još gori kada je u pitanju higijena. Ako ste na trenutak pomislili da ne može gore, uverićete se da može. Čovek 16. i 17. veka je čistim održavao one delove tela koji su vidljivi – lice i ruke, odeća se manje više održavala čistom.

Ni srednjovekovni čovek nije mnogo mario za čistoću svoga tela, ali ono što je bilo novo je to da se promenilo mišljenje o vodi. Malobrojna javna kupatila su proglašena leglom kuge i smrada, čovek je postao ubeđen da će u kupatilima dobiti sifilis, kugu ili nešto još gore što čovečanstvo još nije doživelo pa samim tim ni imenovalo. Mnogi su javna kupatila smatrali leglom bluda. Na stub srama su stavljena javna kupatila i voda, a pojavio se i strah da bi voda mogla ući u neki od mnogobrojnih otvora na čovekovom telu i izazvati brojne probleme.

Iako nama sve ovo danas deluje smešno, tadašnji čovek je ovu pretnju shvatao vrlo ozbiljno. Zanimljivo je da se Luj XIV u celom životu okupao samo dva puta a ta dva puta je bio teško bolestan. Prvi put su kraljevski lekari preporučili kupku da bi se kraljevo telo malo opustilo nakon obilnog puštanja krvi. Drugi put je kralju dat klistir pa je ponovo preporuka bila da se okupa. Nakon obilnih priprema i spuštanja kralja u vodu javile su se ozbiljne nuspojave! Kralja je jako zabolela glava i lekari su odmah prekinuli kupanje!

Kako se održavala higijena ?

Ako gledamo portrete ludi iz 16. ili 17. veka, na njihovim licima nećemo naći tragove prljavštvine. Postojala su tri glavna načina pomoću kojih su ljudi održavali koliko toliko svež izgled. Prvi je bio sušenje, nisu se kupali u vodi ali su se brisali suvim krpama. Zanimljivo je da nisu prali kosu jer su smatrali da voda ne treba da dodiruje ni taj deo čovekovog tela.

Da bi oprali kosu koristili su plevu ili različite vrste talka. Drugi način je bio puder, koristili su ga u enormnim količinama! Puder su koristili i muškarci i žene, a tadašnji puder nije bio toliko beo kao današnji. Uz puder, omiljeni kozmetički preparat bio je parfem koji su koristili kad god bi im se pružila prilika. Treći način je bio nošenje lanene tkanine uz telo. Za lan se verovalo da upija znoj, a preko njega se oblačila druga odeća.

javni bazen

Kada su ljudi spoznali dobrobiti higijene ?

Od davnina ljudi su shvatali da “loš vazduh” nije dobar po njihovo zdravlje, lekari su vrlo rano shvatili da se razne bolesti mogu preneti preko vazduha. U 18. veku dolazi se do zaključka da smrad nije samo odvratan već i potencijalno opasan. Prljavštvina, smrad i bolest počinju da se trpaju u isti koš.

U 18. veku je zabeležen nagli rast stanovništva i javlja se potreba za čišćenjem ulica i trgova.
Bukvalno, ljudi su preko noći shvatili da ne mogu živeti kako su živeli do tada i poduzimale su se mere koje su ponekad bile drastične. 1786. godine preko noći je izmešteno groblje koje se nalazilo u centru Pariza. Voda se stavlja na pijadestal i sve ranije teorije o lošem dejstvu vode padaju u vodu. Ulice su se redovno prale, rušile su se zgrade kako bi ulice bile prostranije da bi vetar bolje cirkulisao i terao smrad, krajem 70-ih godina 18. veka uvode se prve klozetske šolje sa stalnim dotokom vode. Ljudi kao nikada dotad provetravaju svoje domove, užasavaju se duvanskog dima i mirisa hrane koja se kuva. Prvi put nakon srednjeg veka prave se zasebne prostorije namenjene za održavanje higijene. Tu se javio problem praktične prirode – zgrade iz 17 veka nisu imale u planu tu dodatnu prostoriju pa se nužda obavljala u bilo kojoj drugoj prostoriji. Ali, kuće i zgrade koje su se tada gradile uvrstile su prostorije koje mi danas imamo u svojim domovima.

Prijavite se i pratite nova članke

Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.

četnički komandosi prvi koristili slovo "Z" četnički komandosi prvi koristili slovo "Z"

Da li ste znali da su četnički komandosi prvi koristili slovo “Z” u svojim vojnim operacijama

Istorija

Dimitrije Begović Dimitrije Begović

Vojvoda Dimitrije Begović, Komita koji je u smrt otišao poput Stevana Sinđelića, opasan bombama i eksplozivom

Istorija

Tajna čuvana 77 godina gde je završilo zlato Jugoslavije Tajna čuvana 77 godina gde je završilo zlato Jugoslavije

Tajna čuvana 77 godina, evo gde je završilo zlato Kraljevine Jugoslavije

Istorija

šta se dešava sa dušom nakon smrti šta se dešava sa dušom nakon smrti

Šta se dešava sa dušom nakon smrti po pravoslavnom verovanju

Pravoslavlje

Prijavite se i pratite nova članke